Ријеке

На територији општине Фоча тече 17 ријека и рјечица. Неке од њих су туристички валоризоване тј. погодне за рафтинг, сплаварење, кајакинг и друге водене спортове (Тара и Дрина) док су неке искључиво погодне за риболов и као излетна мјеста за многе љубитеље природе током љетног периода.

Тара је ријека коју често зову „Суза Европе”, један је од највећих резервоара питке воде. Воду из Таре можете слободно пити у цијелом току ријеке. Рафтинг на Тари је препознат као бренд овог краја и сваке године на ову ријеку долази све већи број туриста. Оно што је занимљиво за Тару је да је њен кањон најдубљи у Европи са 1300 мнв на неким дијеловима. Пробијањем пута десном обалом ове ријеке створиле су се могућности за обилазак кањона на коме се налазе неки од најљепших видиковаца.

Тара је 1977. године, уврштена у Еколошки резерват биосфере свијета, а 1980. њен кањон је уписан на листу УНЕСКО-ве Свјетске баштине природних добара.

Дрина је такође, као и Тара, узбудљива и чиста ријека, у њеном почетном току. Настаје на Шћепан Пољу спајањем Пиве и Таре и тече све до Саве у дужини од 354 км. Љепота Дрине није само у њеној води већ и у пејзажима који је окружују: дубоки кањони и тјеснаци, непроходне шуме, орлови који круже изнад њених клисура, села разбацана по планинским странама.

Сутјеска је веома брза планинска ријека која извире на падинама Волујака на 1500 м.н.в. и дуга је 37 км. Сутјеска протиче средишњим дијелом НП „Сутјеска” и по њој је Парк добио своје име. На њеном кратком путовању придружују јој је бројне ријечице и потоци који се обрушавају са подножја Маглића, Волујака и Зеленгоре.

Главне притоке Сутјеске са запада су Јабушница, Хрчавка и Буковик, а са истока Сушки поток, Перућица и Ждријело. Све ове воде Парка су кристално бистре и чисте, богате поточном пастрмком и другим облицима живота карактеристичним за те екосистеме. Још од раних година средњег вијека њеним кањоном је пролазио каравански пут Виа Босниа и Виа Дринас за средишњу Европу и Цариград.

Хрчавка протиче кроз Национални парк Сутјеска и улива се у истоимену ријеку. Однедавно се на Хрчавци организује кањонинг, обзиром да ова ријека својим током протиче кроз атрактивне предјеле идеалне за ову врсту адреналинског спорта.

Новијој историји, позната је и по бици из Другог свјетског рата.

Ћехотина извире на падинама Стожера на 1.380 мнв у Црној Гори а дуга је 125 км. Специфична је по посебном облику који ствара њен кањон, а то је у облику слова “О”.

Као у свим ријекама овога краја и у Ћехотини се могу ловити: поточне пастрмке, калифорнијске пастрмке, липљан, шкобаљ, мрена и друге.

Ћехотина протиче кроз сами центар Фоче и улива се у Дрину. На ушћу Ћехотине у Дрину изграђен је Аква парк „Ушће” који у сезони посјећује велики број домаћег становништва и туриста.

Бистрицу чине Добропољка, која извире испод Трескавице, и Варошка ријека, са извориштем на падинама Јахорине. Дуга је 17 км, а дубина кањона достиже и до 700 м. Највеће притоке Бистрице су Говза и Отеша, које извиру на падинама Зеленгоре. Веома занимљив крашки феномен у клисури Бистрице је и кратка тунелска пећина – прераст на почетку Сијерачке клисуре. Бистрица у клисуру улази кроз Самар, једну од најљепших прерасти код нас. Бистрица се улива у Дрину, три километра узводно код Брода.